„СРБИЈА - Национална ревија”, број 28

 

РЕЧ ПРЕ

Они што се повремено крију иза псеудонима „међународна заједница” својим поступцима свакодневно производе доказе да је свет у којем живимо гробље правде, истине и етике. Стари Хомјаков није био у праву рекавши да ће малограђанштина бити последњи стадијум западне цивилизације. „Једни момци су добри, други су лоши. А у које спадају они што убише дете на ноши?” Тачке додира Србије са таквим „светом” су ране.
Али, срећом, постоје и друкчији свет и друкчији сусрети Србије са њим. У оквиру пројекта „Свет у Србији”, на Авалу ускоро стиже нових готово 200 студенатаиз 40 земаља. ...
Изгледа да нада заиста последња умире.
А док је наде...

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
СВЕТ И СРБИЈА: ГОРКИ РЕАЛИЗАМ И ОПРЕЗНЕ НАДЕ
Да додири не буду ране

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ФОТОГРАФИЈЕ СРЂАНА БЕЛИЈА

Догађај
„РОШТИЉИЈАДА” У ЛЕСКОВЦУ РУШИ СТЕРЕОТИПЕ И РЕКОРДЕ
Што јужније, то веселије
За седам дана град је посетило преко 600.000 људи из Србије и целе Европе Испечена је, опет, највећа пљескавица на свету (53 килограма). Свирале и певале велике звезде музичке сцене, али и бројни анонимни мајстори. У препуној кафани „Грош” сви углас певаше „О, соле мио”, на италијанском. Изнете су ђаконије Медитерана, континенталног Балкана, Истока. И вина, овдашња. Лесковац, сав у лету и ватри, подсетио је колико тога има да пружи. „Роштиљијада” је, дабоме, само повод. Градови, као и људи, имају успоне и опадања. А овај град, чини се, наново је кренуо узбрдо

Текст и фотографије: Драган Боснић

Догађај
„МОМИН КРУГ” У БЕОГРАДУ, ПРВИ ПУТ И ЗАУВЕК
Омаж најшармантнијем Београду
У част чувеног писца и сликара (1937-2010), 9. септембра на Ади Циганлији окупили су се бројни тумачи и поштоваоци „Легенде Капор”. Планирано је да овај културни догађај наредних година постане вишедневан и традиционални, ширећи момчиловски београдски дух планетом и околином

Фотографије: Infolik.rs

Догађај
СПЕКТАКУЛАРНА ИЗЛОЖБА НА БЕОГРАДСКОМ УШЋУ, КОД МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ
Диносауруси из нашег комшилука
Довежени су у девет шлепера и постављени помоћу дизалица. На 16.000 квадратних метара има их 52, у природној величини. Направљени су под будним оком стручњака Палеонтолошког института у Хановеру, Немачка. Два дана пред отварање наш репортер забасао туда, необавештен. Умало му чука није рикнула! Очекује се да ће изложбу, отворену до 1. новембра, посетити милион људи

Пише: Горан Будимир
Фотографије: Драган Боснић

Догађај
У СУСРЕТ 20. МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ
Време нестајања и настајања
Почело је тихо, у манастиру Свети Прохор Пчињски, пре тачно две деценије. Можда то није била година за почињање, све около злослутно се урушавало, али људи из београдског Етнографског музеја, организатори, знали су шта и зашто чине. Ове године, од 17. до 22. октобра, у више паралелних програма, преко стотину филмова из целог света моћи ћемо да одгледамо у биоскопској дворани Етнографског музеја, у Кинотеци, у Културном центру „Пароброд” и на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета. Данас је то престижан фестивал, најкреативнији овог типа у Југоисточној Европи. А ту, надохват

Текст: Тамара Николић Ђерић, Татијана Рап

Открића
ДА ЛИ ЈЕ ПЛОЧНИК КОД ПРОКУПЉА ЗАИСТА НАЈСТАРИЈИ МЕТАЛУРШКИ ЦЕНТАР НА СВЕТУ?
Средиште на три воде
До недавно Плочник је у историји и археологији био познат пре свега по керамици, донекле и по фигуралној пластици. Захваљујући овогодишњим налазима археолога Душана Шљивара и Јулке Кузмановић, из Музеја Топлице, Плочник се с поуздањем може одредити као централно насеље јужне винчанске културе и место где је најраније на свету започета металургија. Тиме се време настанка винчанске културе помера са четвртог на чак шести миленијум старе ере

Пише: Градимир Аничић

Незаштићена лепота
ЗАЈЕДНО СА СЕЛИМА, НЕСТАЈУ СТАРЕ СОРТЕ ВОЋА ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ
Укус доброте Србије
Најслађе шљиве, јабуке, крушке, тако карактеристичне за ову земљу и ово небо, узмичу пред фаворизованим новим сортама, свугде истим, направљеним по мери дигитрона и трговаца. Ђула, кантаруша, петровача, шарунка, пожегача, ранка, округлица, дреновка, восковача, колачара, лончара, зечица, такиша, лубеничарка… То су само нека од бројних народских имена за сорте у збирци „Аутохтоно и гајено воће рудничко-таковског краја” коју је сакупио Природњачки музеј у Београду. Сакупио, да би сачувао. За неко боље време и неке мудрије људе

Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: Александра Савић и НР Прес

Расејање
„ИЛИНДАНСКИ СУСРЕТИ” У ЛАХОЛМУ, ШВЕДСКА, ПОД ОКРИЉЕМ СРПСКЕ ЕПАРХИЈЕ БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКЕ
Озарујући додир православља
Ово необично једнонедељно северно саборовање у српском Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду, седишту владике Доситеја, окупља занимљиве уметнике из различитих култура, са више континената. Прате их новинари, песници, музичари, свештеници, монаси, али и бројна публика на изложбама, предавањима, филмским пројекцијама. Од ове године окупљање је у званичном календару најзначајнијих догађаја општине Лахолм

Пише: Роса Петровић Холмберг
Фотографије: ЈанХолмберг, Кристина Стафструм, Драган Ђекић

Светионици
МАРКО МИЉАНОВ (1833-1901), ЗНАМЕНИТИ СРПСКИ РАТНИК И ПИСАЦ, ЧИЈЕ ХЕРОЈСКЕ ПРИЧЕ И ДАНАС РАЗГОНЕ ПОМРЧИНУ
Пример чојства и јунаштва
Пушку је овај Куч отео од Турака кад је имао 14 година. Рано постао чувен по храбрости и правичности. У првој половини живота био војвода и јунак, у другој писац. Није се улагивао Господару ни истицао у самохвалисању, како то чине многи његови земљаци. Чезнуо за целином српства. Личне увреде могао праштати, али никада оне нанете народу. „Његове приче човек би данима могао слушати”, вели Матавуљ. „Као да читаш старога Сенеку”, додаје Скерлић. Његови „Примјери...” су уџбеник домаће етике. Сведочанство високе културе једног крвавог доба

Пише: Драган Лакићевић

Библиотека
МИЛАН ВУЈАКЛИЈА (1891-1955) И ЊЕГОВ „ЛЕКСИКОН”, ВЕЋ ОСМУ ДЕЦЕНИЈУ СТОНИ НАСЛОВ СВИХ НАС
Књига за све генерације
Дошао је из Крајине почетком прошлог века, довршио гимназију, студирао немачки језик и филозофију. Био Танкосићев комита на Косову, добровољац у сва три рата 1912-1918. Преводилац Шопенхауера, бајки браће Грим, Шилерових балада, загонетне Хофманове прозе, романа Џ. Ф. Купера. Па ипак, свој живот и српску културу обележио је великим „Лексиконом страних речи и израза”, први пут објављеним 1937, са 30.000 одредница. До данас, та књига-темељ допуњавана је четири пута, одштампана у преко пола милиона примерака, а од 2006. постоји и њено електронско издање

Пише: Јово Бајић

Спомен
ЖИВОТ И СМРТ СВЕТОГ ГОРАЗДА (1879-1942), ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ЧЕШКЕ
На трагу светог Методија
Био је већ четрдесетдвогодишњи католички свештеник када је, у рушевинама аустро-угарске империје, спознао да он и његов народ треба да потраже друкчији пут, истинску христоликост, изван оквира западњачке апаратизоване религије. Обратио се Синоду Српске православне цркве и добио подршку да обнови православну цркву у Моравској, односно да настави мисију коју су тамо, миленијум раније, започели свети Ћирило и Методије. У Саборној цркви у Београду за епископа Моравске и Шлезије хиротонисао га је патријарх српски Димитрије, пре тачно 90 година. Мученички је пострадао у Прагу 1942, у одмазди немачких окупационих власти. Српска црква прогласила га је за свештеномученика пре тачно 50 година и спомиње га 4. септембра

Текст и фотографије: Милан Јанковић

Српска митологија
РУСАЛКЕ, ЦРВЕНОКОСЕ КРАСАВИЦЕ ИЗ РЕЧНИХ ДУБИНА, И ЊИХОВЕ ФАТАЛНЕ ЉУБАВИ
Зачарани недељом радости
Неки кажу да су митови „сећање расе”, са оне стране непрозирне завесе која претходи историји. Опис великих догађаја старијих од времена. Животопис онога који је пао као Човек, а пробудио се као човечанство. За друге су то само измишљене приче, маштарије „свезнајућег приповедача”, „предања која испреда пук”. Како год, раскошност митских приповести, баш као и бајки, поуздан је показатељ богатства и дубине неке културе. А српска и ту има шта да покаже, што ћемо видети и у малом серијалу који управо започињемо

Пише: Миленко Бодирогић
Илустрације: мр Милош Вујановић

Игре
ЈОВО ПЕТИЈЕВИЋ, ВАЈАР, ЧУВАР ПРАСТАРИХ ОЛИМПИЈСКИХ ВАТРИ
У вечном савршенству кугле
Његова скулптура Мајке Терезе оплемењује простор Нобеловог института у Ослу. Београђани га знају по „Путујућем глумцу” у Скадарлији, „Храсту” и „Птицама сунца” у Кошутњаку. Највише је занет куглом, пре свих оном начињеном у дрвету, јер „тај благородни материјал идеји удахњује живот”. А пред сваку Олимпијаду, па и ову догодине у Лондону, требињски уметник посебном изложбом одашиље исту поруку

Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић

Врлина и вештина
АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ, ВЕЛИКИ ПОСВЕЋЕНИК У УМЕТНОСТ ПОВЕЗА КЊИГА, НАДМОДЕРНИСТА
И на крају биће Реч
Како нас уверава и управо отворена изложба у Галерији РТС-а, књига је за њега више од предмета. Страст и опчињеност, позив у бољи свет, посвећеништво, основа три религије. Отуд његово бављење сакралном геометријом, историјом повеза, односом руке и рукотвореног, делима с трагом божанског на себи. Бескрајно далеко од планетарног ђубришта неупотребљивих псеудопредмета, коначни циљ је да се посредством књиге уздигне човек

Пише: Дејан Ђорић

Паралелни град
ЧУДЕСНИ СВЕТ НА ФОТОГРАФИЈАМА АЛЕКСАНДРА ДРАГУТИНОВИЋА
Други Земун
Једне вечери, док сам шетао земунским улицама, наишао сам на та мала зелена врата. Одшкринута. Знам да има људи који могу да се одупру знатижељи, али ја нисам један од њих. Сагнуо сам се и десном руком гурнуо врата... Изгледало је као да сам се нашао у неком паралелном свету, у којем је све исто а ипак различито. „Штета”, рекох тихо, „што немам фото-апарат.” Без фотографија, знао сам, нико ми неће веровати. А кад сам се вратио у прави Земун, срео сам на пијаци Александра Драгутиновића...

Пише: Давид Албахари

Победник
АТЛЕТИЧАРКА ИВАНА ШПАНОВИЋ, ШАМПИОНКА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Кад слушаш химну и задрхтиш
„Ужасавам се јавног испољавања патриотизма, јер мислим да своје највеће љубави нисмо у стању да опишемо. Живимо у време лажних богова и њихове бескрајне саможивости. Солидарност и брига за опште добро проглашене су особинама губитника. Нема се шта рећи о људима који се стиде онога чиме су се поносили Тесла, Андрић или Оља Ивањицки. Расла сам уз помало болно сазнање да је западна цивилизација на заласку, да је већим делом окренута брањењу стечених позиција, а мање откривању нових духовних пространстава”

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Михајло Антић,
Александар Камаси и архива саговорнице

Представљање
ЈЕДАНАЕСТА ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА „НАШЕ СРБИЈЕ” НА ТАРИ
На темељу идентитета
Српска деца стигла су из осам земаља у региону. Кроз веома занимљиве програме, прилагођене дечјем узрасту и интересовањима, учило се о српској историји, култури, вери, етици, обичајима. Дружило се, играло, тренирало у разним спортовима. Посебну важност имало је присуство српске деце из опкољених енклава у окупираној јужној покрајини. На мултиетничком семинару „Дани пријатељства” учествовала су деца осам различитих националности са простора Србије

Знање
РЕГИОНАЛНА НАГРАДА „ЕДУ-ПАРТНЕР 2011” ДОДЕЉЕНА УНИВЕРЗИТЕТУ „СИНГИДУНУМ”
Употребна вредност наученог
„Награда говори и о томе да стварамо квалитетне кадрове, који могу да одговоре захтевима привреде. Способни су да повезују теорију и праксу, имају високоразвијену креативност, кризне пословне ситуације схватају као изазов. Радне задатке могу да извршавају одмах по запослењу, а не да тек онда почињу стварно да уче. Први смо универзитет у Србији који је постао члан ‘SAP Universitity Aliance’, програма који представља  једно од најобухватнијих пословних решења у свету”, каже проф. др Милован Станишић, ректор „Сингидунума”

Пише: Розана Саздић
Фотографије: Розана Саздић и Архива „Сингидунума”

Знање
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА АКРЕДИТОВАНА И ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Нови образовни искорак
Стратегијски финансијски менаџмент, Менаџмент пословних процеса и Менаџмент рачуноводства, контроле и ревизије – то су три студијска програма другог степена високог образовања у овој угледној школи. На сваки може да се упише по 50 студената. Стиче се звање специјалисте струковних студија (profesional master). Упис управо почиње

Мостови
У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „СВЕТ У СРБИЈИ” ВЕЛИКА ГРУПА ИНОСТРАНИХ СТУДЕНАТА УЧИ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Гарави сокак на Авали
Млади су, лепи, жељни знања. Дошли су из 22 несврстане земље, као стипендисти Владе Србије. Годину дана су на Филолошком факултету учили српски и живели у студентском одмаралишту на Авали. Сада започињу одабране студије и прелазе у студентске домове, а уместо њих овде стиже група од 170 нових колега, из 40 земаља. Одушевљени су Авалом, одмаралиштем, људима и условима. На чистом српском отпевали су нам песму оног новосадског „Гаравог сокака”

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД” ПРЕДВОДИО „ТУРУ КРОЗ СРБИЈУ”
Као у узбудљивом времеплову
Компанија „ДДОР Нови Сад”, чланица групације „Fondiaria SAI”, подржала је „Туру кроз Србију” коју је организовао „Фијат 500 Клуб Италија”. Љубитељи „фијата 500”, чувеног „малог фиће”, у својим аутомобилима су од 21. до 27. августа откривали лепоте и богатства Србије, тог „срца Балкана”

Осветљавање
КАКО ЈЕ ТЕКЛО ПИОНИРСКО ДОБА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Покретање машина и градова
Оновремене велике силе, Аустрија и Турска, сложно су ометале подизање првих централа, па је електрификација овде знатно каснила у односу на неке друге српске крајеве. Струја је у Урошевац стигла 1922, у Приштину и Митровицу 1927, недуго потом и у Пећ, па у Призрен 1929, Гњилане 1932, Ђаковицу 1937... До Другог светског рата подигнуто је 14 електрана и осветљено 16 насеља, укључујући и пет села

Пише: Зоран Плавшић

Представљање
ИНЖЕЊЕР ПЕТАР КНЕЖЕВИЋ, ДИРЕКТОР ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „НИКОЛА ТЕСЛА”
Цена племените енергије
Зиму и грејну сезону можемо чекати мирно. Све је спремно. Иако је хидролошка ситуација ове године лоша, термоенергетика је покрила повећану потрошњу и током минулих врелих дана. ТЕНТ, носилац и ослонац у томе, из 3.300 мегавата своје  инсталисане снаге, што представља једну трећину укупне инсталисане снаге „Електропривреде Србије”, производи половину српске струје. У септембру је деветомесечни план остварен са 105,49 одсто. До 2017. следи наставак стратешких улагања у производњу и заштиту животне средине

Пише: Алекса Митић

Енергија
КЉУЧНИ ТРЕНДОВИ У ПОСЛОВАЊУ „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ” У 2011.
Година паметног раста
Смањење губитака енергије и повећање степена наплате битне су карактеристике пословања ове електродистрибутивне компаније. Трошкови у првих шест месеци су преполовљени. Истинска брига о расположивим ресурсима и ефикасности система, штедња и модернизација пословања на свим нивоима, благовремено улагање у људе и објекте, дају добре резултате и воде ка испуњењу стратешких циљева. И, можда најважније, непобитно показују да се може, упркос свему